Da li da se smejem il da plačem kad se priča zaokruži...

I evo šta izreče stari mi drugar, a sad veliki nedrugar u ovoj nevolji protiv koje se borim, Boban Boki Stojanović, veeeliki aktivista:

Gotovo je sa stidom!  

 

 

klikni na gornju rečenicu da pročitaš ceo tekst

Medjuprostor!

A ovo gore je nož u ledja koji su dobili svi pripadnici LGBT populacije u Srbiji te 2009. (haha kao da nismo isti dobijali i do tad) , i oni koji se bave aktivizmom i oni koji se ne bave. Ali svih nas se tiče naš život i ono što se dešava u našim životima.

Naime odmah sa početkom ideje o Prajdu, preko ostvarivanja već spomenute trojne (uz smanjenje) saradnje, organizatori nisu uputili ni jedan poziv na saradnju, razmeni mišljenja, ideja ni jednom pripadniku same LGBT zajednice, koji se ne bavi aktivizmom ali treba da ima pravo da učestvuje u organizovanju ovako nečeg bitnog u razvoju populacije, ne nisu kontaktirali mnjenje LGBT zajednice, niti su kontaktirali i jednu drugu LGBT organizaciju na teritoriji Republike Srbije , kao ni samostalne aktiviste koji svojim samostalnim aktivizmom dosta doprineše boljitku naše populacije na teritoriji naše zemlje a i šire!

Jedino što se desilo jeste obaveštenje za medije u kome su organizatori licemerno naveli da su poslali poziv na saradnju organizacijama i svim aktivistima na teritoriji Republike , a da pri tom ni jedna od organizacija i pojedinci tako nešto nisu ni dobili.

U razgovoru sa Acom Pricom, predsednikom LGBT organizacije Duga iz Šapca, saznala sam da je i njemu spomenuto samo usmeno održavanje Parade i pitani su da podrže istu, na šta mi je čovek rekao da Labrisicama ne sme da se suprotstavi i kaže im ˝Ne!˝ , ali da će LGBT populaciji Šapca savetovati da ne idu na paradu, što je i učinio.

U medjuvremenu, pre no što GSA prima nož u ledja, oni iz svoje organizacije izbacuju Milicu i Dušana Kosanovića jer se nisu slagali sa politikom rada GSA, što saznajemo opet od Bobana od koga su stizala redovna osveženja o dešavanjima u redovima organizatora, u to vreme.

A samo nekoliko meseci pre toga Boban Stojanović piše članak za novine o gej momcima u fudbalu , srpskom fudbalu , i Labrisice sazivaju sastanak svih nas aktivista (vidiš tad su se setile da svi mi postojimo) i to samo sa jednim ciljem - da izblate lik i delo Bobana Stojanovića na tom sastanku! Zajedno sa Borisom Milićevićem, Vladimirom Veljkovićem iz SPYa , pripadnicama Queer Beograda one napadaju Bobana, okrivljavaju ga da je doveo gej osobe u Srbiji u opasnost, a posebno fudbalere (sadašnji vd GSA, Lazar, samo bulji u pod satima dok traje sastanak). Bobana ni krivog ni dužnog razapinju na krstaču njihovog licemerja i zle namere, a on je samo hteo da još jednom poradi na konačnom oslobođenju i vidljivosti lezbejsko gej populacije Srbije, da je samoj sebi predstavi, jer svima nam je lakše kad znamo da tamo negde postoji neko poput nas! Tim člankom on je izazvao pozitivnu reakciju u populaciji u stvari, ali su rospije morale da zariju zube u njegov vrat. Kako je samo na tom sastanku u prostorijama Labrisa Boris Milićević defilovao premeravajući sobu u kojoj je sastanak održavan, drao se na Bobana (tako zamišljam scenu konačnog Strašnog suda za ljudsku rasu :) ), Boban se branio jadan i jedini pored njegovog muža Adama, ko je priskočio u pomoć,branio Bobana i kvalitet njegovog rada, pokazao zube rospijama i vampirima bila sam ja , koja i dan danas viče i vikaće NE tom licemerju , pokvarenosti, zlu i podsmehu kome dotične spomenute i spomenuti izlažu celu LGBT populaciju.

I što bi Vlatko Salaj rekao (oprosti ali moram upotrebiti tvoje reči!) :
˝Iako sam se godinama nadao da neće, na kraju izgleda da i Queeria prati tu misaonu arhitekturu.˝

Slažem se, Vlatko, sa tobom!
Nakon svog rugla kome su bili izvrtani, da Queerija dozvoli sebi ovo?

...

 Od istog svog dotadašnjeg drugara Bobana Stojanovića čula sam da nije moguće prisutvovati radu organizacionog odbora prajda. Prijavila sam se za sastanak i rekla da želim da vidim i čujem šta se dešava, ali je on bio zadužen da odbije moj dolazak. Navodno nikom drugom do pravnim licima nije dopušteno da prisustvuju sastancima, a privatnim licima nije. WTF pitala sam se ja i pitam se i danas. Kakav to zakon odredjuje da ja ne mogu da cujem i vidim sta se desava i sta se to sprema meni i mojoj populaciji, i koji to zakon zabranjuje da mi ljudi obicni smrtnici prisustvujemo najobicnijem razgovoru i dogovoru, kao pripadnici populacije u cije ime ce neko odrzati neki prajd kazemo sta mislimo i zelimo i smatramo da treba ili ne treba , damo ideje i predloge... Ne razumem i necu razumeti! Zabranjeno mi je, upozorena sam da ne mogu da odem na sastanak i istom prisustvujem, kao i bilo ko drugi ko ne pripada nekoj organizaciji... Hm?!? Da HM!

I da , navodno zbog bezbednosti populacije odgovornost za bezbednost iste moraju da preuzmu pravna lica , to je bio izgovor da šutnu sve nas koji nismo bili uključeni u NEtransparentni rad organizatora. A o kakvoj odgovornosti govorimo kad su od te iste odgovornosti ti isti aktivisti oprali ruke i svu krivicu za neodrzavanje prajda svalili na državu, ne dozvoljavajući sebi da javno priznaju da su nesposobni bili i ostali. Ali o tom projektu o tom po tom.

Backstabbers at work 2

Malo sam se u prethodnom postu odaljila od same njihove ideje organizovanja Pride, ali smatram da treba dosta toga da se zna i dočara.

Dobro, vraćamo se Paradi 2009.
Saznali smo da su GSA i Labris usli u kooperaciju, ali GSA ni sanjao nije gore pomenutto režiranje zabadanja nož u ledja, u kome su žene izgleda baš dobre :)
Sledeći korak u organizaciji je da se Labris obraća slatkorečivo Queeriji i

zamislite, momci prihvataju poziv!
Doduše, ne u kompletnom sastavu! Predrag Azdejković napušta Queeriju ne odobravajući budući savez najgorih neprijatelja, prosto nezamisliv savez ni u najgorim noćnim morama. Da li to Boban i Adam vole sado-mazo? To nećemo saznati ali je sumnja poprilično jaka, jer su na jedva čujan zvižduk svojih Gospodarica iz Labrisa poslušno dotrčali na njihov prag da posluže svrhi Gospodarica. Svrha biva ispunjena kada GSA, originalni tvorac ideje o Prajdu biva išutirana iz Organizacionog Odbora zahvaljujući visoko dignutim prstićima Adamskog i Bobana. Labris i njihovi piunčići (ne mislim pri tom na Queeriju jer Queerija nije čak ni to teta Labrisicama) su mogli da trljaju ruke jer je organizacija Prajda prešla u potpunosti u njihove ruke te će tu biti loja i milja . :) I Labrisice site i ovce na broju!

Ono što je Boban imao da kaže na to u razgovoru sa mnom, kad sam ga pozvala na odgovornost za reči koje mi je rekao kada je priča oko Prajda počinjala, a te reči su bile (deo je i naveden u prethodnom postu) da neće podržati održavanje Prajda 2009. i one koji ga organizuju jer zna šta stoji iza cele priče, a to svakako nije lepa i iskrena ideja, je sledeće:

Boban:  bilo je potrebno da u Organizacionom odboru bude više ljudi kako bi se Boris nadglsavao i mislim da je to ok odluka

na moj komentar

me: mislila sam da se bar neko u ovoj drzavi nece prodati !!!

njegov odgovor bio je

Boban: evo ga Peđica :)  ...  
  

Backstabbers at work

I onda dođe ta famozna 2009. godina kada je 20. februara usvojen predlog zakona o diskriminaciji a potom je 26. marta iste godine konačno usvojen zakon o diskriminaciji Republike Srbije koji po prvi put jasno ističe zabranu diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije .

I brže bolje, bez razmišljanja o mogućnostima i posledicama aktivisti GSA skaču na priliku da organizuju Paradu ponosa, Gej prajd, Pride paradu, kako su je već sve zvali; tu uskaču odjednom oni sa kojima nikada GSA nije bila na istoj talasnoj dužini - ˝Labris˝, i pridružuju se GSA jer se tu vidi dobra prilika za mnogo što šta tokom organizovanja i (ne)održavanja parade. Medjutim kako su ceo ˝kolač˝ htele samo za sebe, Labrisice odlučuju da originalnog začetnika ideje o prajdu na odvratan i manipulativan način izbace iz svega toga i to uz pomoć ljudi koje su oduvek najviše mrzele, prema kojima su se uvek odnosile kao prema onom djubretu sa ulice koje maltene i ne vidite, uz pomoć onih čiji su rad uvek potcenjivale i prema istom se do tada odnosile sarkastično, sa visine i sa prezirom - uz pomoć ˝Queerija˝-e. Nezamislivo!

A da vam predočim kako su se odvijale stvari baš koji dan pre nego što je ˝Queerija˝ prihvatila poziv ˝Labrisa˝...

Nadjemo se moj drug Boban i ja na gtalku i pričamo tako i iskrsne tema organizovanja prajda od strane GSA. Evo i našeg dijaloga: 

Boban: ja polako dižem ruke od budala i distanciram se 
sada je frka oko prajda, tu se svašta uvaljuje

me: ja sam već počela sa time da odgovaram ljude na odlazak na isti jer meni dosta često na face stižu pretnje ne samo upućene lično meni već i populaciji i kako se zahuktava taj prajd tako se i pripremaju da nas pokolju a boris ne dize ruke

Boban : pa naravno otporaška politika, ako bude dobro - biću bog, ako prebiju ljude - eto funkcije, da bih ćutao

Boban: sada on nešto kuva, samo moram da razmislim šta

me: Ma ko šta kuva?
Ti o Borisu? ili....
 
Boban: aha

me: a šta ti misliš da kuva? miriše li ti išta?

Boban: aha nešto je zapeo za pride ove godine pa to ti je.................................

E sad ću, uz izvinjenje svima, da izvršim malu digresiju. Naime Boris je svojevremeno bio zadužen za sakupljanje novca za ˝Zagreb Pride˝ i nakon 
žurke održane u klubu ˝Plastic˝ , sav novac ,  oko 400 eura prikupljenih, tada je nestalo. 
O tom dešavanju se saznaje iz razgovora aktivista iz pomenutih organizacija: 

Majda (QueerBeograd):  
konkretno - to znaci da si za Zagreb prajd organizovao zurka u Plasticu koju smo svi najavili, a prikupljene pare (300-400 evra) niko od nas ne zna gde su zavrsile? Niti si ti Borise uopste dosao na Prajd.
A sto se tice Prajda 2004 - konkretno - kada smo pokusavale da skupimo novce za organizaciju prvog QueerBeograd festivala - odredjen deo ljudi iz inostranstva (london, nemacka...) koje smo kontaktirale nas je pitao - sta se desilo sa parama za Prajd 2004. koji nije odrzan?
nisu dobili nikakvo objasnjenje niti odgovor od organizatora otkazanog prajda...bilo je vrlo neprijatno...
jedine novce koje smo uspele da lociramo tada jeste chek od iz londona koji ovde nije mogao da bude unovchen, a za koji je ekipa koja ga je poslala Prajdu predlozila da bude utrosen na QB festival..
pretpostavljam da su mnogi ljudi koji su u ovom 'pokretu' mnogo duze od mene, razvili nepoverenje - konkretno prema tebi - zbog brojnih slicnih situacija.

pozdrav, majda


Na sve to , od dotičnog aktiviste se dobija odgovor koji su inače svbi aktivisti iz Queera, Queerije, labrisa, GSA i njima slični naučili napamet pa ga samo copy paste-uju svakom ko ikada postavi neko pitanje , izrazi sumnju... Pa da čujemo odgovor:

Boris (GSA):
Majda,
Nadam se samo da ces vremenom savladati neke tehnike komunikacijskih vestina.

E sad na sve ovo se nadovezuje i :

Zoe Gudović: 

super da se otvorila ova rasprava, koja za cilj ima malo demistifikovanje ko sta u pokretu radi,
i kako se ko ophodi.
vece posle naseg zajednickog sastanka u labrisu, usledio je poziv borisa koji se drao na mene kako ga ja optuzujem,
pa ako je nepoverenje od ljudi koji su ne samo mene, vec vise nas sretali na raznim stranama i pitali za novac pogresno, onda o kojoj mi transparentnosti i licemerju pricamo. ako neko moze s tim da se nosi tako olako, ja u tome necu da ucestvujem, ili cutim. vec otvoreno postavljamo pitanja.  borise oko novca za prajd za zagreb, molim te ne iznosi takve gluposti, sramota me umesto tebe.kao prvo imale smo curu koja je skupljala novac i sa tobom bila u kontaktu vise puta. ljudi koji su radili organizaciju zagreb prajda i sedeli na svim sastancima(labris, queeria, gayten, duga sabac) su dobro upoznati sta se s tim novcem desilo. tj. nista, nikad ga nismo videle. a dosle smo da podrzimo tu zurku jer je novac bio namenjen zagreb pride-u. ni paticipaciju od 20 eura niste dali. mene ti tim povodom nisi zvao. te samo demantujem neistine koje iznosis.e posto ovo nije lose da se sve zna pre pocetka ulaska u pricu oko pride-a, zanima me da li i ovaj pride koji treba da organizujemo ces stavljati u svoje privatno vlasnistvo ili to radimo kao pokret? kao osobe koje ovde rade i doprinose da je slika lgbt pokreta u srbiji bolja?

jer ja ucestvujem u stvarima koje su transparentne!

pozdrav za sve

Medjutim, dragi moji, ta ista Zoe Gudović, da se nadovežem dalje,  radi sledeće aktivisti Bobanu Stojanoviću iz ˝Queerije˝  . ˝Labris˝svojevremeno biva pozvan da učestvuje u jednom ˝Queerijinom˝projektu, ali ucenjuje Bobana da Zoe učestvuje u projektu, a ona na sve to još momcima zacepljuje enormnu dnevnicu. Pa da pogledamo:  

Boban: kako da ti kazem, Zoe je dobila od Kvirije 1600 eura za dva dana rada 
i onda me zajebala, ostavila samog.

  em mi nabila cenu, a labris me ucenio da ona bude u kamanji

  em me zajebala  me: a sto te ucenio? zar nije to tvoj projekat?  Boban: ovako. SHC je hteo da podrzi Queerijui da nam daju kao nastavak one prethodne kampanje

  elem,. Goran iz SHC me zamolio da to objasnim Labrisu

  i one su kao sve to podrzele uz uslov da Zoe bude na projektu

  ja prihvatim

Zoe me uceni sa honorarom od 400 jura

  sto za nas nije tipicno

  al hajde

  i onda je sve to kao ok...pun mi je k1111 svega!    to be continued...

Doduše...

I tako ˝Labris ˝ ostaje dosledan ignorisanju svih ostalih osim samih sebe, i obraćanju tom miljeu ignorisanih samo kada Labrisu nešto zatreba. Da li da im organizujemo i okupimo ljude zarad sprovodjenja nekog njihovog projekta, reklamiranju ˝Labrisa˝, ili da im dopustimo da nam ispred nosa ukradu ideju za ono što smo započeli da radimo, kao na primer projekat koji smo nekada davno pisale zajedno ja i pripadnice ˝labrisa˝ a onda ga one podnele same kao njihov projekat, ili pak organizacija Pride parade koju ukradoše od GSA :) no o tom potom!

˝Queeria˝ i queerovci :) zato i dalje u meni rasplamsavaše želju i volju za aktivizmom i borbom. Jedini su stvarno vidljivo i hrabro radili na nekom pozitivnom pomaku za LGBT populaciju u Srbiji.

A tu je i Vlatko Salaj i njegova LGBT Vojvodina koji neumorno rade i iskreno za drugare na teritoriji Vojvodine i celokupne Srbije, a i šire, dokle god se njihov glas čuje. 

Naravno ne umanjujem doprinos našoj borbi svih pomenutih i nepomenutih organizacija , koje postoje ili su nekad postojale po pojedinim gradovima lepe nam Srbije i stvarno doprinosile jačanju naše populacije, kako su znale i umele i sredstvima i energijom kojima su raspolagale; kao i samostalnih aktivista koji ne pripadaju ni jednoj organizaciji već sami na svoju ruku se trude i zalažu za sve nas, sasvim sami!

...

Godine prolaze, stvari se ne menjaju; ostaju stvari koje bole, kao i stvari koje te jačaju, sve do famozne 2009. i nečega što nisam mogla ni da zamislim da će se ikada desiti. 

To continue...

Teta i seka Labrisice su vrlo brzo pokazale da nemaju nikakvo interesovanje za bilo kakvu saradnju sa ikim drugom do onih koje su same izabrale da puste u svoju družinu. Tu su Gayten, SPY, Duga, iliti tu su same sa sobom i tako su najzodovoljnije.
Queerija-u nikad nisu volele, GSA takodje, volele su i vole da da same dominiraju nebom LGBT aktivizma, kao da je to njihova privatna svojina neka a ne stvar u kojoj svi mi zajedno učestvujemo , bili mi aktivisti ili ne, obični smrtnici ili pak neko sa njihovog aktivističkog Olimpa.
Za mene nije bilo mesta u njihovom krugu, kao što napomenuh one sve vole same. Još kada si sa Južne pruge, nisi maltene ni vredan naklonosti nekog od njih sa severa, tako to oni ˝odozgo˝ uglavnom gledaju.  Nikada se nisu odazvale na mnogobrojne moje pozive da pruže pomoć u edukaciji nas koji smo orni za aktivizam i promene, da zajedno odradimo neki projekat, da nas posavetuju ...

A o igranju po njihovim pravilima da ne pričamo! Mislim na sve te LGBT organizacijenapomenute. Kao da je sve ovo igra!  Što se u stvari , za njih, i ispostavlja da jeste! Gledajući sa strane, sve to izgleda kao staro Rimsko carstvo i kojekave špekulacije i igrarije u istom.

Ali da ne budem dosadna, već da ostanem dosledna cilju sa kojim sam od danas ovde...

Momci iz Kvirije su bili jedini koji su me toplo primili u to vreme i baš smo bili drugari i kolege! I od Bobana i od Adama sam dobila pregršt saveta, pomogli su mi i našli se kako su oni znali i umeli i bilo je to iskreno prijateljstvo nekada. Barem i dan danas tako gledam na to. Podržavala sam ih i divila im se i stvarno su mi, zajedno sa Predragom Azdejkovićem, koji je tada bio u Queerija-i , bili idoli .

One koji su bili samo Labrisovi piuni neću da pominjem. Zadržaću se još samo kratko na GSA  kao one koji su za mene uvek bili samo vredni prezira, iskrenog, otvorenog!
Njihov ˝aktivizam˝ koji se ogledao uvek samo u pravljenju žurki u tzv. Apartmanu, kojima su se busali u grudi , čista sramota i ništa više! A ne zna se da li je u stvari veća sramota ljudi koji odlaze tamo, nevino podržavaju najobičnije zloupotrebljavanje LGBT zajednice od strane Borisa i Lazara... I kad sam Lazaru i postavila pitanje i napala ga oči u oči zbog toga čime se licemerno bave, on je rekao : ¨Pa kad su glupi, što da ne zaradjujem na njima! Ono što zaradim za ta dva dana, ja sa tim komotno živim i nemam potrebe da radim!˝

Eto šta je za njih oduvek LGBT populacija bila.

A onda na kraju godine samo pokupe izveštaje organizacija koje im daju pristup onome što su radile, izlistaju godišnje vesti i sve to potrpaju navrat nanos u neki njihov godišnji izveštaj koji kako to oni kažu: ˝Jeste bitan dokument za stanje LGBT populacije u Srbiji!˝

WTF ?!?

Jednom davno...

... u zemlji Srbiji, živela je jedna devojčica sa tako nevinom i naivnom (ma ko joj kriv) dušom i naivna je išla kroz svet sa osmehom na licu. 

Naidje ona, tako, na svom putu za ono što nije ni sanjala da u njenoj zemlji postoji (tako je to kad dođeš iz malog mesta)... Zamisli, naidje na organizacije za prava lezbejki, pedera, biseksualnih , transrodnih i transseksualnih osoba! I ni manje ni više ona uskoči  pravo u (ah kako to sve lepo zvučaše) LGBT aktivizam jer bejaše spremna da se do zadnje kapi krvi svoje bori za osnovno pravo na život svih pedera, lezbejki i ostalih pripadnika zajednice kojoj i sama pripadaše, da ih učini srećnima i zauvek nasmejanima a sve to uz zajedničke, iskrene, poštene, napore aktivista i organizacija koje uz taj put upoznavaše...

Da sanjala sam pre 5 godina predivan san ispunjen duginim bojama pod kojima svi trčimo zajedno , srećni, nasmejanih , blistavih očiju, raširenih ruku , svi mi pederi i njihove sestre lezbejke, biseksualni i trans nam rodjaci , i lepo je bilo u snu! Lepo je bilo  dok nisam morala da se probudim...

Kad se samo svega toga setim i kako sam želela žarko da budem deo LGBT aktivizma, ne znajući u šta se upuštam i šta će me dočekati a da će iluzije biti gadno razbijene u bezbroj najsitnijih delova.

Upoznala sam Labrisice, Gaytenovce, momke iz Kvirije, Duge, SPYa i tako dalje i mislila sam da je sve to jaka družina koja zajedno hrli napred u borbu za naša prava, da su oni naši super heroji, jaki i čvrsti potomci Stonewallovaca. Bilo je lepo družiti se u početku dok je zaljubljenost u sve to trajala, a znate kako je kad je čovek zaljubljen, zanesen, zablentalvjen! Kako su samo Labrisice slatko i umilno obećavale medjusobnu saradnju sa ostalim organizacijama, pomoć i edukaciju organizacijama koje su male bebe u povoju, slatkorečivi Gaytenovci, desna ruka Labrisa... ćutljivi, mirni SPY, vesela Duga iz Šapca i ostali... Svi pružaju ruku, razvučeni osmesi na njihovim licima i usta puna obećanja , a na drugoj strani moji fellow aktivisti,  Nišlije, koji mi se smejulje i pružaju prst u mene zadirkujući me što sam očarana tim aktivističkim svetom ... A ja se pitala zašto mi se smeju, zašto pružaju prst u mene i gledaju me kao budalu i traže da se osvestim pre no bude kasno.

A svi pre il´ posle dođemo do toga da bude kasno da se saveti poslušaju... Jer vuk je vuk ispod bakine spavaćice i kapice!