Jednom davno...

... u zemlji Srbiji, živela je jedna devojčica sa tako nevinom i naivnom (ma ko joj kriv) dušom i naivna je išla kroz svet sa osmehom na licu. 

Naidje ona, tako, na svom putu za ono što nije ni sanjala da u njenoj zemlji postoji (tako je to kad dođeš iz malog mesta)... Zamisli, naidje na organizacije za prava lezbejki, pedera, biseksualnih , transrodnih i transseksualnih osoba! I ni manje ni više ona uskoči  pravo u (ah kako to sve lepo zvučaše) LGBT aktivizam jer bejaše spremna da se do zadnje kapi krvi svoje bori za osnovno pravo na život svih pedera, lezbejki i ostalih pripadnika zajednice kojoj i sama pripadaše, da ih učini srećnima i zauvek nasmejanima a sve to uz zajedničke, iskrene, poštene, napore aktivista i organizacija koje uz taj put upoznavaše...

Da sanjala sam pre 5 godina predivan san ispunjen duginim bojama pod kojima svi trčimo zajedno , srećni, nasmejanih , blistavih očiju, raširenih ruku , svi mi pederi i njihove sestre lezbejke, biseksualni i trans nam rodjaci , i lepo je bilo u snu! Lepo je bilo  dok nisam morala da se probudim...

Kad se samo svega toga setim i kako sam želela žarko da budem deo LGBT aktivizma, ne znajući u šta se upuštam i šta će me dočekati a da će iluzije biti gadno razbijene u bezbroj najsitnijih delova.

Upoznala sam Labrisice, Gaytenovce, momke iz Kvirije, Duge, SPYa i tako dalje i mislila sam da je sve to jaka družina koja zajedno hrli napred u borbu za naša prava, da su oni naši super heroji, jaki i čvrsti potomci Stonewallovaca. Bilo je lepo družiti se u početku dok je zaljubljenost u sve to trajala, a znate kako je kad je čovek zaljubljen, zanesen, zablentalvjen! Kako su samo Labrisice slatko i umilno obećavale medjusobnu saradnju sa ostalim organizacijama, pomoć i edukaciju organizacijama koje su male bebe u povoju, slatkorečivi Gaytenovci, desna ruka Labrisa... ćutljivi, mirni SPY, vesela Duga iz Šapca i ostali... Svi pružaju ruku, razvučeni osmesi na njihovim licima i usta puna obećanja , a na drugoj strani moji fellow aktivisti,  Nišlije, koji mi se smejulje i pružaju prst u mene zadirkujući me što sam očarana tim aktivističkim svetom ... A ja se pitala zašto mi se smeju, zašto pružaju prst u mene i gledaju me kao budalu i traže da se osvestim pre no bude kasno.

A svi pre il´ posle dođemo do toga da bude kasno da se saveti poslušaju... Jer vuk je vuk ispod bakine spavaćice i kapice!