Medjuprostor!

A ovo gore je nož u ledja koji su dobili svi pripadnici LGBT populacije u Srbiji te 2009. (haha kao da nismo isti dobijali i do tad) , i oni koji se bave aktivizmom i oni koji se ne bave. Ali svih nas se tiče naš život i ono što se dešava u našim životima.

Naime odmah sa početkom ideje o Prajdu, preko ostvarivanja već spomenute trojne (uz smanjenje) saradnje, organizatori nisu uputili ni jedan poziv na saradnju, razmeni mišljenja, ideja ni jednom pripadniku same LGBT zajednice, koji se ne bavi aktivizmom ali treba da ima pravo da učestvuje u organizovanju ovako nečeg bitnog u razvoju populacije, ne nisu kontaktirali mnjenje LGBT zajednice, niti su kontaktirali i jednu drugu LGBT organizaciju na teritoriji Republike Srbije , kao ni samostalne aktiviste koji svojim samostalnim aktivizmom dosta doprineše boljitku naše populacije na teritoriji naše zemlje a i šire!

Jedino što se desilo jeste obaveštenje za medije u kome su organizatori licemerno naveli da su poslali poziv na saradnju organizacijama i svim aktivistima na teritoriji Republike , a da pri tom ni jedna od organizacija i pojedinci tako nešto nisu ni dobili.

U razgovoru sa Acom Pricom, predsednikom LGBT organizacije Duga iz Šapca, saznala sam da je i njemu spomenuto samo usmeno održavanje Parade i pitani su da podrže istu, na šta mi je čovek rekao da Labrisicama ne sme da se suprotstavi i kaže im ˝Ne!˝ , ali da će LGBT populaciji Šapca savetovati da ne idu na paradu, što je i učinio.

U medjuvremenu, pre no što GSA prima nož u ledja, oni iz svoje organizacije izbacuju Milicu i Dušana Kosanovića jer se nisu slagali sa politikom rada GSA, što saznajemo opet od Bobana od koga su stizala redovna osveženja o dešavanjima u redovima organizatora, u to vreme.

A samo nekoliko meseci pre toga Boban Stojanović piše članak za novine o gej momcima u fudbalu , srpskom fudbalu , i Labrisice sazivaju sastanak svih nas aktivista (vidiš tad su se setile da svi mi postojimo) i to samo sa jednim ciljem - da izblate lik i delo Bobana Stojanovića na tom sastanku! Zajedno sa Borisom Milićevićem, Vladimirom Veljkovićem iz SPYa , pripadnicama Queer Beograda one napadaju Bobana, okrivljavaju ga da je doveo gej osobe u Srbiji u opasnost, a posebno fudbalere (sadašnji vd GSA, Lazar, samo bulji u pod satima dok traje sastanak). Bobana ni krivog ni dužnog razapinju na krstaču njihovog licemerja i zle namere, a on je samo hteo da još jednom poradi na konačnom oslobođenju i vidljivosti lezbejsko gej populacije Srbije, da je samoj sebi predstavi, jer svima nam je lakše kad znamo da tamo negde postoji neko poput nas! Tim člankom on je izazvao pozitivnu reakciju u populaciji u stvari, ali su rospije morale da zariju zube u njegov vrat. Kako je samo na tom sastanku u prostorijama Labrisa Boris Milićević defilovao premeravajući sobu u kojoj je sastanak održavan, drao se na Bobana (tako zamišljam scenu konačnog Strašnog suda za ljudsku rasu :) ), Boban se branio jadan i jedini pored njegovog muža Adama, ko je priskočio u pomoć,branio Bobana i kvalitet njegovog rada, pokazao zube rospijama i vampirima bila sam ja , koja i dan danas viče i vikaće NE tom licemerju , pokvarenosti, zlu i podsmehu kome dotične spomenute i spomenuti izlažu celu LGBT populaciju.

I što bi Vlatko Salaj rekao (oprosti ali moram upotrebiti tvoje reči!) :
˝Iako sam se godinama nadao da neće, na kraju izgleda da i Queeria prati tu misaonu arhitekturu.˝

Slažem se, Vlatko, sa tobom!
Nakon svog rugla kome su bili izvrtani, da Queerija dozvoli sebi ovo?

...

 Od istog svog dotadašnjeg drugara Bobana Stojanovića čula sam da nije moguće prisutvovati radu organizacionog odbora prajda. Prijavila sam se za sastanak i rekla da želim da vidim i čujem šta se dešava, ali je on bio zadužen da odbije moj dolazak. Navodno nikom drugom do pravnim licima nije dopušteno da prisustvuju sastancima, a privatnim licima nije. WTF pitala sam se ja i pitam se i danas. Kakav to zakon odredjuje da ja ne mogu da cujem i vidim sta se desava i sta se to sprema meni i mojoj populaciji, i koji to zakon zabranjuje da mi ljudi obicni smrtnici prisustvujemo najobicnijem razgovoru i dogovoru, kao pripadnici populacije u cije ime ce neko odrzati neki prajd kazemo sta mislimo i zelimo i smatramo da treba ili ne treba , damo ideje i predloge... Ne razumem i necu razumeti! Zabranjeno mi je, upozorena sam da ne mogu da odem na sastanak i istom prisustvujem, kao i bilo ko drugi ko ne pripada nekoj organizaciji... Hm?!? Da HM!

I da , navodno zbog bezbednosti populacije odgovornost za bezbednost iste moraju da preuzmu pravna lica , to je bio izgovor da šutnu sve nas koji nismo bili uključeni u NEtransparentni rad organizatora. A o kakvoj odgovornosti govorimo kad su od te iste odgovornosti ti isti aktivisti oprali ruke i svu krivicu za neodrzavanje prajda svalili na državu, ne dozvoljavajući sebi da javno priznaju da su nesposobni bili i ostali. Ali o tom projektu o tom po tom.