Kad je muškarac peder?

Peder je svaki muškarac koji ne misli da je svaka žena kurva. Odmah na početku treba reći, jako je malo pedera. Peder je onaj muškarac koji vodi djecu u vrtić, a ona je ostala doma, lakira nokte, pijucka kavu. Peder ponekad nedjeljom skuha ručak za nju i djecu. Peder zna uključiti perilicu za rublje, onu za suđe, zna upotrijebiti peglu i promijeniti pelene. Peder, kad jednom u sto godina gleda utakmicu a njihovi zabiju gol, ne trpa u svoju šaku svoja jaja i svoj kurac i ne nudi ih sucu vičući, popuši mi, pederčino! Peder staroj mami čestita rođendan i vodi je na grob pokojnoga muža koji nije umro zato što mu je sin peder, i stari je gospodin bio peder, tata je umro od infarkta. Pederi su svi muškarci koji ne urlaju, glasajte za nas, nemojte za pedere iz SDP-a. Pederi su i oni koji se ne deru, HDZ ne zna. Pravi peder nakon sranja uvijek potegne vodu i otvori prozor kupaonice. Ako je kupaonica bez prozora, uključi ventilator. Svaki peder prije seksa opere jaja i kurac. Najveći pederi među pederima vodom pošpricaju čitavo tijelo. Kad je peder sam na službenom putu, nikad se u hotelskoj sobi ne tušira, ali uvijek, iz poštovanja prema sobarici, poprska pod kupaonice. Peder plaća alimentaciju i ne misli da tom lovom kurva kupuje seksi rublje. Peder ne voli svoj auto više nego svoju djecu. Peder se raduje vikendu, a ne poslu. Peder ne želi pojebati ni prijateljicu svoje žene ni njenu mlađu sestru. Peder ne misli da su vršnjakinje njegove kćeri željne njegova kurca. Peder nikad ne pije žuju, a kad na ekranu vidi muškarce koji to potežu iz boce, uvijek kaže, zašto gledamo ove kretene? Peder pere zube svako jutro, i uvečer, ako planira seks.
Kad pederu na ulici njegova žena kaže, jesi li vidio onoga sisatoga komada, on uvijek odgovori, oprosti, nisam ga vidio. Pederi u šoping centre ulaze bez žena i bez popisa u ruci a izlaze gurajući puna kolica. Znam pedera koji subotom odlazi na tržnicu i kupuje ženi cvijeće, žute ruže. Znam pedera koji je podigao kredit kako bi ženi kupio koraljnocrvenu torbicu. Volim pedera koji mi svake subote ujutro i svake nedjelje ujutro donosi kavu u krevet. Svom kućnom pederu nisam u životu skuhala pet ručkova, ali kad jednom u deset godina spremim češke okruglice, kupi mi prsten s brilijantom. Pederi djeci pišu domaće zadaće. Postoji jedan peder koji ima sina u sedmom razredu, zbog njega je naučio razliku između mase i težine. Drugi je peder potrošio noć na Šekspira, napisao je o tome tekst, kći je dobila jedinicu, pederu su bile suze u očima, zlato, rekao je, daj tati još jednu šansu, popravit ću se. Pederi bolesnoj ženi odlaze u bolnicu i nose joj juhu koju su sami skuhali. Peder ne iziđe iz kuće kad u kuću uđe beba. Pederi se noću dižu i traže dudu ispod dječjeg krevetića iako ujutro odlaze na posao a ona ostaje u krevetu. Pederi svoje žene i prijateljice ne nazivaju kozama, kravama, pičkama i glupačama. Pederi ne tucaju tuđe žene i ne govore im, između nje i mene je gotovo, s njom sam samo zbog djece. Pederi ne misle da im je mala plaća zato što se cijeli svijet protiv njih urotio, i ne govore uokolo da nisu diplomirali jer se na fakultetima ispiti plaćaju pičkom. Pederi vole ženinog mačka iako im je najdraža životinja pas. Pederi vode mačka veterinaru, drže ga za vrat dok mu veterinar zabija injekciju u tjelešce, bez pogovora plaćaju sto pedeset kuna i ne žale se što su na pregled morali čekati dva sata okruženi velikim psima, malim psima, mačkama i papigama.
Pederi se brinu o nabavi drva za zimu, nalaze nekoga tko će ta drva iscijepati i posložiti. Pravi peder, prije nego ode na posao, naloži peć. Pravi peder nikad ženi neće reći da joj sise vise, da ima deset kila previše, iz grada joj nosi pire od kestena i još šlag gore. Kad se na displeju telefona pojavi broj njene mame, dok ona histerično maše rukama, on u ruke uzima slušalicu i govori, baš mi je drago što vas čujem, vaša je kći u vrtu, kako ste danas, kako tlak? Pederu se u seksu ne žuri, diže mu se kad se njoj hoće, ne navaljuje i nikad ne kaže, daj mi pičke, potpisala si, kurvo! Pederi peru kosu, svakoga dana na tijelu imaju čisto rublje, prljavo ubacuju u košaru, i čarape. Pederi svoje košulje sami glačaju i slažu ih u svoj ormar. Žena koja živi s pederom nema pojma u kojoj ladici on drži gaće i potkošulje. Pederi čiste svoje cipele i njene cipele i dječje cipele.
Peder zna koji konfekcijski broj nosi njegova žena, koja bi se torbica svidjela njegovoj kćeri, kakvu jaknu treba njegov sin. Peder ne misli da mu je sin rođen da bi postao Eduardo ili Srna ili predsjednik Evrope, peder želi da mu sin bude sretan. Peder na ulici poljubi svoga sina kad ga iznenada sretne. Peder druge muškarce ne doživljava kao konkurenciju i neprijatelje koje treba jebati i zajebati. Peder ne gleda Dnevnik, peder ne gleda televiziju, peder ne zna ništa o nogometu, peder ne odlazi na birališta, peder ne vidi razliku između HDZ-a i SDP-a, peder ne voli domovinu više nego ženu. Peder susjedima ne jebe mater i ne truje pse. Peder voli ljude. Peder ne misli da se šakama sve rješava i da su pederi oni koji to ne kuže. Sve su žene lude za pederima. Sretne su one koje ih imaju, ostale ih čitav život traže. Peder nikad, nikad, nikad ne bi otišao u krevet s muškarcem. Ako je peder svaki muškarac koji voli žene, tko su muškarci koji vole muškarce? Muškarci koji vole muškarce su pravi muškarci.

preuzeto sa sajta ˝Nacionala˝  http://www.nacional.hr/clanak/39327/kad-je-muskarac-peder

Više štete nego koristi...

Definitivno sve ima svoju granicu i definitivno nekad mora da se zna šta se može a šta ne, a pogotovo kada si glas naroda, kada si glas populacije, a pogotovo one koja je vrlo malo voljena na planeti zemlji.... I pogotovo u Srbiji...  I onda ne možeš sebi pustiti na volju kad i kako želiš jer nisi samo ti u pitanju. Ljudi stoje iza tebe i njih moraš imati u mislima i na savesti i ne trebaš im naneti štetu. Iako su oni po tvom, kao i mom mišljenju, samo nezainteresovane jedinke koje sede kući skrštenih ruku i ne rade ništa da se izbore za prava koja treba da imaju, da podrže nekako one koji se bore,ti opet imaš odgovornost hteo/htela to ili ne. Jer već si stao/la ispred svih njih i već si podigao/gla glas u ime svih njih davno davno. I to je činjenica. A sa posledicama tvojih dela se takodje ta cela populacija suočava. Prema tome , NE, ne možeš da radiš baš sve kako želiš! I to tako jeste iako teraš inat i nalaziš načina da opravdaš sebe, sve ima svoju granicu i jednog dana ćemo tu granicu dostići, a šta onda?

Ovo je moj osvrt na stvar koja je danas, 19. jula 2011. izazvala pažnju u medijima, da je lgbt aktivista Predrag Azdejković aludirao na to da je Ivan Bosiljčić gej.

Razumem pokušaje kolega aktivista da pozovu javne ličnosti da otkriju svoju seksualnu orijentaciju (da se outuju) , ali ovakav način ne mogu da podržim.

Čini mi se da se zaboravlja kako je bilo kada smo se sami krili u sebi i plašili da budemo pred svima ono što jesmo - pederi, lezbejke, biseksualni i tako dalje. Tad kad bi neko uperio prst na nas i optužio nas da smo peder jer prekrštamo noge i feminizirani smo u svom pojavljivanju, ili muškarača i lezbejka zato što se oblačimo kao muškarci, bavimo se sportom ili ulazimo u kavge sa muškarcima, i kad bi nas ismejavali zbog toga, nije nam bilo sve jedno i samo smo hteli da pobegnemo i sakrijemo se pred svetom koji je osudjivački i nerazuman. A danas taj isti prst mi gledamo da uperimo u nekog drugog.

E pa Pedjo i svi ostali koji tom načinu borbe za lgbt prava pribegavate, to nije u redu! I nikad neće biti u redu! I to osudjujem!

Da okupimo poziv javnim ličnostima da se outuju  jasno i glasno i da time pridobijemo role modele za lgbt populaciju kojoj ni u 21. veku nije sve jedno i koja i danas ima probleme da na svakom mestu i u svakom momentu bude slobodna, bezbrižna, pa da vas razumem i da to podržim. Ali da se na nekog bez trunke znanja i uz čista nagadjanja, pa opet čak i da imate potvrda da neko jeste lezbejka ili peder, vi, mi , niko nema prava da drugog outuje! Sami gazite najzlatnije pravilo koje važi medju samom našom populacijom da bez obzira što znamo ko smo i šta smo, nemamo prava da uperimo prst i kažemo: On je peder! (prim. aut.)
Nemamo prava da u nečije ime uradimo nešto što ta osoba sama iz mnogo razloga nije spremna da uradi!

Jedno su mnogo humanije i tolerantnije zajednice , države poput ne znam Danske, Holandije, Švedske i tako dalje... Ali Srbija nije to !

Zar vas je briga što možda nečiji život tako možete sasvim relevantno da dovedete u opasnost? Što tog nekog oni koji se kriju iza maske nacionalizma i patriotizma i religije u našoj zemlji mogu i da napadnu negde na ulici i nasrnu na njega jer ste vi uprli prstom i rekli : On je peder! Zatim da mu prete! Da izgubi mesto za koje se vredno borio celog svog života?

Umesto toga, budite vi role modeli ove zajednice, budimo mi, aktivisti, role modeli ovoj zajednici i radimo korisne stvari za nju! Pozovimo te ljude da se outuju pa ko želi.... Ali ne upirimo prst! I ne navlačimo još više mržnje na našu i dalje nejaku lgbt zajednicu koju većina i dalje mrzi! Ne ostavljajte takav utisak o nama i ne terajte ljude da nas mrze, a one koji nas prihvataju da nam okrenu ledja zbog ovakvih gluposti! 

U potpunosti se slažem sa svim ljudima koji su rekli da mi tražimo da nas  ne diskriminišu a eto šta mi radimo i čime se bavimo. I sa svim onima koji kažu da niko nema prava u nečiji život da se meša.

Najgore je kada ljudi urade ono što ne žele da njima bude uradjeno! Prema tome prestanimo sa time! I preduzmimo i mi odgovornost!

Sve može ali na mnogo bolji i lepši i suptilniji način!

http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/2473/azdejkovic-je-uveren-da-je-ivan-bosiljcic-gej

Predškolske ustanove u Švedskoj staju na put stereotipima

U skladu sa novim planom nastave usvojenim u Švedskoj, koji podrazumeva borbu protiv stereotipa rodnih uloga, predškolska ustanova u okrugu Sodermalm u Štokholmu, uvela je pedagoški pristup nastavi oslobodjen ideje socijalno prihvatljivih rodnih uloga i time eliminisala izražavanje tj. imenovanje stvari i živih bića usvojenim rodnim terminima, kompletno.

Osoblje u predškolskoj ustanovi ˝Egalia˝ izbegava upotrebljavanje zamenica ˝on˝, ˝ona˝ i umesto toga obraćaju se dečacima i devojčicama uzrasta od 1 do 6 godina , u njihovom objektu, rečju ˝prijatelj˝. 

˝Društvo očekuje od devojčica da budu ženstvene, lepe i dobre, a od dečaka da budu muževni , društveni i grubi.˝, rekla je za ˝Daily Mail˝ Dženi Džonson, 31nogodišnja vaspitačica u zabavištu, koje se izdržava iz državne kase. ˝Naša ustanova ˝Egalia˝ pruža im mogućnost da budu ono što žele da budu, ono što jesu. ˝

Direktorka predškolskog, Lota Rajalin informisala je javnost da je ustanova unajmila i rodnog pedagoga koji pomaže deci i osoblju da izbace rodne zamenice i stereotipne rodne reči iz svog izražavanja, jezika, kao i iz ponašanja. To ide dotle da se lego kockice i ostale igračke koje se koriste u igrama gradjenja objekata drže blizu kuhinje i igračaka koje su u funkciji šerpi, lonaca i ostalog posudja kako bi se izbeglo davanje rodnih uloga i samim stvarima.

Lične zamenice koje se koriste u Švedskom jeziku  “han” i “hon” (on i ona), su na primer zamenjene izmišljenom rečju koja u gramatici ne postoji, a koju su izvele feministkinje i aktivisti za lgbt ljudska prava i koja ima oblik  “hen,” koje je bezrodno.

Direktorka Rajalin dalje kaže da oni ovu zamenicu koriste kada u predškolsko dolaze doktor/ka, policajac/ka, električar/ka itd. i kad kažemo deci da neko od njih dolazi, a upotrebimo zamenicu ˝hen˝, onda ona mogu da zamisle i ženu i muškarca shodno njihovoj volji i interpretaciji. To proširuje njihove vidike. ”

U obdaništu se takodje ne koriste više tradicionalne knjige bajki ili priča poput Snežane, Pepeljuge i sličnih. Na policama se nalaze knjige u kojima se kao likovi pojavljuju usvojena deca, samohrane majke, istopolni parovi i knjige sa novim načinima pristupa već postojećim dečjim igrama.


Na ovo direktorka Rajalin dodaje:˝Konkretan primer je kada se na primer deca igraju porodice i kada je uloga mame već uzeta pa onda ona stanu da se svadjaju jer njih više želi da bude baš u toj ulozi. Tada im mi predlažemo da u samom domaćinstvu može biti i dve i tri mame i tako dalje. ˝

No ne prihvataju svi roditelji u Švedskoj ovakvu agendu države koja podrazumeva izbegavanje rodnih uloga. Tanja Bergkvist, jedan od intervjuisanih roditelja kaže : ˝Različite rodne uloge ne predstavljaju problem dok god se iste vrednuju jednako i dok god su ljudi iako različitog roda, izjednačeni u svemu.˝


Više o tome možete pročitati ovde .

Komentar autora bloga:
Smatram preteranim odbacivanje dosadašnjih postojećih književnih dela jer to ipak predstavlja vrstu diskriminacije. Ne smatram da trebamo ići u ekstreme da bismo postigli nešto niti da bi trebalo da sad svet smatra da mi decu i ljude generalno UČIMO onome što će ona biti i šta će osećti i kako se ponašati i ako se stvari tako shvate, to će izazvati ogromne probleme u primeni gore pomenutog pristupa obrazovanju i pedagogiji.
Svako ima pravo i svakom se treba dati prilika da izabere , pa stoga i šta će čitati i šta će usvojiti i prihvatiti.

Šta sve možeš Srbiji kad si... kroz prizmu OPTIMIZMA

A koji drugi dobar način da se vratim blogovanju i temama , bez tona ironije, sarkazma, razdražljivosti i razočarenja, nego uz najavu nečeg stvarno lepog, barem s moje perspektive...

Srbija je najzad dobila svoj prvi pravcati ( i ja usudjujem da ga tako najavim... ) LGBT časopis. Nadam se da neće biti nikakvih poteškoća u tome da on opstane i nastavi sa izlaskom u ovom podneblju.

U izdanju GayEcho-a i tima na čijem čelu stoji Predrag Azdejković , izašao je časopis ˝Optimizam˝. Pored štampanog izdanja, prvi broj se trenutno može naći i za free download na stranici

http://www.gayecho.com/optimizam/

Prvenac je ponajviše posvećen aktivističkim temama i informacijama neophodnim LGBT populaciji u Srbiji, i iako se već iz reakcije ljudi može videti da tako šta nisu baš očekivali, to ih je istovremeno i oduševilo.
Moja malenkost se iskreno nada da će sam ˝Optimizam˝ , uz neke laganije i ponekad površnije teme, ipak sačuvati ozbiljnost u svom postojanju. No , videćemo, a i ćime se god bavio, to neće biti na odmet dok god isti bude uspevao da odoli represiji i poteškoći opstanka u zemlji zvanoj Srbija.

Nadam se da ćete uživati u prvom broju istog!

Do sledećeg pisanija, šaljem vam svima veliki zagrljaj :)