Stavovi 1

bilo ko razuman, odmah će identifikovati dve ozbiljne stvari:

1. činjenica je da policijski službenici nisu edukovani o našim
pravima, i da nisu ubeđeni da imaju moralnu obavezu da nas štite po
svaku cenu. potrebno je adekvatno lobiranje pri policiji da se takva
edukacija pokrene i sprovodi. za tako nešto treba VREMENA. činjenica
je, pak, da policijski službenik nije u obavezi da žrtvuje svoj život
za nečiji tuđ, i ta moralna obaveza ostaje njegovo lično pravo koje
može dobrovoljno, ali i ne mora, da prihvati na sebe. policija nije
vojska, te time izvršavanje naredbi nije apsolutno, čak i kada bismo
pretpostavili da u vojsci jeste.

2. sve pretnje koje se najavljuju nemaju jasan i konkretan izvor, tako
da su hapšenja-u-realnom-vremenu nemoguća, bez adekvatnog kriminalnog
istraživanja. za takvo jedno istraživanje takođe treba VREMENA, a
policija ga nema ni za stvari koje se svakodnevno dešavaju, jer je
procenat rešenih slučajeva i dalje jako mali. utoliko, irealno je
očekivati da je policija supersila koja može da zatvori sve manijake
koji bi se, eventualno, pojavili tog dana, za svega nedelju dana rada.


kada uzmete oba argumenta u obzir, zaključak je sledeći:

ODGOVORNOST za organizovanje revolucije bez adekvatno proračunatog
VREMENA za sve organizacione korake, STOJI PREVASHODNO NA
ORGANIZATORIMA.



lični dodatak: činjenica je pak da mi i nemamo ljude sposobne da
organizuju paradu, jer, iako imaju svetske primere [a i neke kod nas],
niko od njih nije ni spomenuo edukaciju u policiji, a kamoli da je ona
pokrenuta, niti je išta urađeno u kontekstu temeljnog dokumentovanja
manijakalnih izvora, kako bi se policijsko istraživanje za preventivna
hapšenja ubrzalo.

forsiranje parade par meseci pošto smo na jedvite jade dobili
anti-diskriminacioni zakon je u rangu gluposti zaključka da je moguće
paradirati bezbedno zato što smo par meseci ranije srušili miloševića.
slučajevi 2001. i 2009. su u mnogim nitima potpuno isti, a najviše u
sveprisutnoj gluposti i odsustvu odgovornosti.

anštajn je rekao da su samo dve stvari beskonačne, iako nije bio
siguran za prvu. druga je, pak, sveprisutna, i tu se nije dvoumio.

utoliko, mudrost naših organizatora prestaje kod anti-diskriminacionog
zakona, koji na svom primeru pokazuje sveprisutnu količinu gluposti,
jer po prvi put na planeti Zemlji identifikuje posebno pravo: tzv.
"javno izjašnjavanje seksualne orijentacije".

da objasnim: član 21. je redunantan, jer je sloboda govora i javnog
okupljanja na mnogobrojno mesta pravno osigurana. pravno-tehnički,
član 21. nije ni potreban niti definitivan. takođe, sličan član se ne
nalazi ni u jednom zakonskom dokumentu bilo gde na ovoj planeti, osim
u Srbiji. svi pozitivni zakonski propisi koji štite lgbt populaciju po
svetu rade to u skladu sa normativima o opštosti i ravnopravnosti
takve zaštite, i ne koriste specifične, te redunantne, članove u
ovakvom kontekstu. koju školu pravne teorije mi ovde u srbiji imamo,
ja zaista nemam pojma.

kad sve ovo svedem na jedan zaključak, potpuno se slažem sa masom LGBT
individua koji tvrde da parada nije urađena kako treba, da je trebalo
sačekati bar da dobijemo lika i instituciju iz anti-diskriminacionog
zakona, da isti bar malo odstoji i pokupi prašinu, i bar da prođe koja
godina uz konstantnu komunikaciju sa policijom, da bismo konačno
izašli na ulice.


šta vam to govori?

znam, odavno sam i sam svestan da nismo ni na nebu ni na zemlji.

valjda je to tako kada vas intelektualna elita dve decenije napušta.
jednostavno težina pameti koja preostane nije dovoljna ni da
gravitacija poštuje sopstvenu prirodu.